Farma Uživo

Sta je sad ovo na post-farmskom forumu? Dosli divlji i vulgarni pa isterali
pitome i kulturne.

Са три свирача у црноме плашту,
Са шеширом на ком се перо вије,
Узев у помоћ источњачку машту,
Прикрашћу се, ко лопов што се крије,
Са три свирача у црноме плашту.

И зајечаће сетне виолине
У свежу ноћ, кроз башту цвећа пуну,
И кад кроз облак бледи месец сине,
Повиће цвеће своју росну круну
И зајечаће сетне виолине.

О, то ће бити силна песма, рада
Да знаш шта нежна душа драгој пружа,—
На уста моја покуљаће тада
Милосне речи и бокори ружа.
Да, песма моја биће моћна тада.

Песма младости, бурна као она,
Отмена, свежа, поносна, и врела,
И силна као многобројна звона
Кад прослављају победника смела!
Отмена, свежа, поносна и врела.

О, како ће се згранути од чуда
Дремљиве ћифте и њихове жене
Кад их из тешког, глупог санка прене
Свемоћна песма што продире свуда!
О, како ће се згранути од чуда!

Бедници једни што нам љубав крате,
Навикн...

Навикнути на отрцане фразе
Којима лажу своје таште мазе
Касапски момци, каплари и ћате!
Бедници једни што нам љубав крате!

И зајечаће сетне виолине
У свежу ноћ. И стаће песма ова.
И кад, ко подсмех на ту срећу ташту,
Весела зора на истоку сине,
Са три свирача у црноме плашту
Поћи ћу — да ти сутра дођем снова..

Ej gde ste,nema vas ha ha ha Molim te reci mi da li bih zadovoljila profesorove
kriterijume,a da ti se necas ovde vise pojavljivati.Pozdrav za tebe i naravno
profesora.

Monclergives functional warming keeping by consumers which is for you in running,
sking, skating, hockey, almost all winter sports items are suitable for you to
take the Moncler Jackets. It specialized in attention was on the consideration of good air permeability
can reduce skin irritation. The Moncler Coatsmake clothes again warm and won't feel quite muggy. As you know, the Moncler are
famous around the Hollywood stars. Because its environmental protection and
comfortable. And Moncler Vestwith its new design concept which is fashion and the perfect combination of
sport. With soft fabrics make light effect, small volume, and light weight
enhanced comfort and warmth. It will be perfect for you to match with the Moncler Boots and Moncler T-shirts.

Skechers Shape Upsis not only comfortable for you to keep, but also fashionable for you when you
wear it. And it takes you a good effort from Shape Ups Shoeswhich can send a good figure and a sexy posture. If you loves yourself and your
family, you may take this cheap Shape Ups Skechersas the gift present to the women who is buttered on. This is so moved idea for
to enjoy the life, and you need begin to pay attention to your health. For which
you need to have a shoes which can better for you to take exercise. And the
confortable of Skechersmeet your idea and body. The height which looks so harmonious that you do not
afraid the Sketchers Shape Ups shoes do not Shape Upsyour muscle and take your body stable. We would dare to say, the great meet your
need shoes is Shapeups.

Pozdrav svim prijateljima na forumu,a i onima koji to nisu.
Nemojte da mislite da me nece biti,nosim lap-top.ha ha ha pa se cujemo (nadam se
da cu imati vremena )
Ljubim to zeleno

Samo uživaj na odmoru i ne talasaj mnogo.

Pozdrav.

Pozdrav uz Aleksinu pesmu:

"Planina je duša moja što oblake sebi vuče,
A grad bije
Iz njih svije',
Seva i grom vrhe tuče.

Katkada je sva u snegu, niti ima koga cveta,
Samo stremi,
Samo nemi
Svrh ponora ovog sveta.

Ako koji žedni putnik njoj se svrati u te dane,
Sva će vrela
Naći svela
I kô kostur svrh njih grane.

Ali negda vrsi njeni probiju se ispod tama,
Pa svi gore
Kô luč zore
Svrh krstova i svrh hramâ.

Na timoru njezinome praznici se svetli jave,
Zmaj ognjeni
Špilja njeni'
U visine seva plave.

Ona tada stabla tresne i prosiplje hrpe cveta,
Sa svih strana
Svojih grana,
U ponore ovog sveta;

Peva, vrhom dotiče se božjeg skuta i rukava,
I sva čista
Tako blista
Pod šatorom neba plava."

Hvala puno,ja sam izgubio volju da pišem na forumu, možda se ponekad
javim.Pozdrav svima i nadam se da nisam bio previše dosadan.Nešto za kraj:



"Čistim svoj život, petkom odvoze smeće

kada se nada budi, i kad je blago veče



Čistim svoj život od onih šupljih ljudi,

kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.



Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme,

malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme



Čistim svoj život od prividnog svijeta,

od ljubavi bez traga, od imaginarnih predmeta



Čistim svoj život, to zabluda je i tmina,

i osta'ću bez ičeg al' bolja je tišina...



Gdje li sam ih kupio?

Gdje sam ih sakupio?



Pozdrav svima.

P.S. Ova pjesma je namjenjena onima kojima sam smetao na forumu.

"Na svakom trećem kućnom broju
Po jedan kafić preko noći
I par kubika modrog dima
Već guši srce, grize oči.


A ja se pitam, sasvim zbunjen
Kako da uđem sam s gitarom
Znam da je džuboks tamo stao
I što bi fliper s mojom parom


Jer ja sam čovjek bez kafića,
Jedan od zadnjih takvog soja,
Ja nemam svoju marku pića
Tu ličnu kartu srednjeg sloja.


I dok me vlasnik mrko gleda
Na drugoj strain barikade
Naginjem brzo svoju lozu
Pod urom koja vrijeme krade.


I tad se pitam, sasvim zbunjen,
Što mi od starog društva osta,
Tek neki znanac koji žuri
Na jednu s nogu i zbogom dosta.


Jer ja sam čovjek bez kafića
Što sanja neka prošla doba,
A to je novac bez pokrića
Na ovoj berzi lakih roba.


Tko da mi kaže što me čeka
Nad šoljom gorke, tanke kave
Tko da mi vrati njene oči,
Zvijezde u noći, v...

vlati trave.


I tad se pitam sasvim zbunjen,
Što vrijedi sjesti I dobro jesti,
Pod platnanom koja lista
Poneku lijepu ženu sresti.


Jer sam čovjek bez kafića,
Jedan od zadnjih što se nađe
Dok tražim ruke što mi mašu
ko zadnji putnik s neke lađe."

(I. Jusić)

Lep vikend forumasima!!!!

A za vikend: Majakovski

...."“Usla si
osorna, kao "na!"
guzvajuci rukavice kao luda,
i rekla: "Da, znate, ja cu da se udam."
Pa sta, udajte se.
Nista nije bilo.
Izdrzacu.
Gledajte - ja sam spokojan ko
bilo
pokojnika.
Sjecate se?
Govorili ste:
"Dzek London, novac, ljubav, strasti" -
a ja vidjeh samo jedno:
vi ste Djokonda,
koju treba ukrasti!
I ukrali su je.
Opet cu ljubav u terevenkama utuci
povije obrva ozarivsi vatrom.
Pa sta!
Ponekad i u izgorjeloj kuci
skitnice nadju dom!
Izazivate?
"Manje no prosjak kopejaka
vi imate smaragda bezumlja" Sjetite se!
Pala je Pompeja
od razdrazenog Vezuva!
Hej!
Gospodo!
Ljubitelji
obesvjescivanja,
zlocinstava,
pokolja,
da li ste najstrasnije
vidjeli -
lice moje
kada sam
ja
apsol...

apsolutno spokojan?
I osjecam -
"ja"
za mene je malo.
neko se otima iz utrobe moje. Halo!
Ko je?
Mama?
vaseg sina nesto divno boli!
Mama!
Zapaljeno mu je i srece i vene.
Recite sestrama, Ljudi i Olji,
on nema kuda da se djene.
Marija! Marija! Marija!
Pusti me, Marija!
ne mogu ostati na ulicama!
Neces?
Cekas
dok upalih obraza grubo,
bljutav,
i isproban na svemu losem,
dodjem
i procijedim bezubo
da sam ja danas
"neobicno posten".
Marija,
vidis -
ja se, vec poguren, slamam.
Marija!
Kako u debelo uho zabosti njeznu rijec?
Ptica
zivi od pjesme,
pjeva
gladna i zvonka,
a ja sam covjek, Marija,
prost,
koga je sipljiva noc iskasljavala na prljavu
ruku Presnje.
Marija, hoces li me takvog?
Pusti me, Marija! …”

Kada bih imao jednu malu,malenu kucicu. Kad bih u njoj imao jedan mali tepih. I
kad bi sve bilo moje.
Sto,mastilo,polica.I na prozorima moje zavese.I na polici kad bih imao svoje
knjige. Kad bih imao jednu malu,malenu
kucu. I njoj zenu koja bi me bez para volela..I kad bi ta zena bila moja
Ma gde ,u kom mestubilo.Kad bih malu,malenu kucicu,nasao.Dovoljan bi bio jedan
mali tepih Dovoljan,pa cak i suvisan .Ma gde ,u ma kom gradu bilo,Bilo bi
dovoljno da imam policu i svoje knjige ,Zenu koja me nevoli zbog para,To bi
bilo dosta,cak i suvise

Kada bi ti...jel vidis kako mozes i lepo da pises,ha ha ha salim se.
Pozdrav za tebe

Primakni se blize
dodji da ti ispricam svoje tajne
dodji da osetim da me neko slusa....

Budi mi prijatelj veceras
samo to zelim....
Nemoj me gledati u oci....
samo slusaj...
Pusti da se naslonim na tvojeruke
i pitaj me.....
pitaj sto god zelis znati...

Nocas sam nekako krhka...
mogla bih ti reci svaku svoju slabost....
Mogla bih ti ispricati
i ono sto nikada ne bih izustila

Nemoj prstima kliziti po mom vratu
Samo me zagrli...
Cvrsto.....
Da osetim tvoju toplinu....

Ugrej moje hladne ruke...
Da ne drhte vise...
Nasmesi se ....
I samo budi tu.....

Pricaj mi ..i pricacu ti...

Budi mi prijatelj...
To je sve sto od tebe
zelim veceras...

Mozda shvatis moja razmisljanja
ovu teskobu....
Mozda shvatis srugu mene
Mozda me upznas
i unutar moje zacarane caure

Ugasi svetla i pricaj sa mnom...

Ugasi svetla i pricaj sa mnom...
Tako neces videti da moje suze
pocinju kliziti niz moje obraze..

Nemoj previse zapitkivati
Budi drugaciji od ostalih...
Iznenadi me i jednostavno shvati...
A onda pruzi mi zagrljaj
i osmeh

Samo zelim...I trebam...
da mi budes prijatelj...
I da pokusas razumeti....
Ono sto drugi osudjuju
bez malo razmisljanja...

Ti nemoj biti kao drugi....
...budi mi prijatelj
...samo veceras...

A Aleksa bi rekao:

"Ja mišljah da je, u dnu duše moje,
Preminô davno svaki spomen na te,
Na tvoju baštu, na guste granate,
I ruže što ti pod prozorom stoje;

I da te mrzim silno i beskrajno
Za ljute rane što ih srcu zada,
Da nikad neću pun suza i jada
Pred tvojim likom uzdahnuti tajno.

Al' kad me usud dovede da s drugom
Besvesno panem u ljubavne mreže,
Ah, moje srce oštro gvožđe reže,

I tada poznah, sa bolom i tugom,
Kako sam jadan i kako te volim.
Pa sklapam ruke i za te se molim."

Evo malo Jesenjina:

"Možda kasno, možda mnogo rano,
Neprimetno i bez želja svesnih,
Ja učinih sebe Don-Žuanom,
Kao pravi vetrogonja pesnik.

Šta se zbilo? Kuda li to bludim?
Svakog dana ja klečim pred drugom.
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

Ja sam uvek želeo da manje
Progone me nežnosti i draži.
Pa zar lažno, šuplje osećanje,
U očima ovih žena tražim.

Izbavi me, o, moje prezrenje,
Moja duša tebi je odana.
Nju je hladno zahvatilo vrenje,
I šumljenje plavog jorgovana.

Žuti suton u duši se zlati
I svaki čas glas iz magle kane:
Ko oseća, nek slobodom plati!
Taj izazov primi Don-Žuane.

Kad za glasom izazova krećem,
Čekaju me uvek isti puti.
Ja mećavu smatram majskim cvećem,
A ljubavlju zovem drhtaj puti.

Eto što se zbilo i kud bludim,
Zašto klečim večito pred drugo...

Daco nije mi jasno koji ce ti ku... taj Mrmak kad od njega nemas vajdu ***ale
ve pesmice iod tih BG pedera predji na orginal ljude od reci

...."Међу људма си, међу ближњима!...“
Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима:
Под руку с злобом пакост путује,
С њима се завист братски рукује,
А лаж се увек онде находи,
Где их по свету подлост проводи;
Ласка их двори, издајство служи,
А невера се са њима дружи...
О, мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан... "
(Ђура Јакшић)

Dobro došlo, čedo milo,

Naše slave, naše sreće!

Ljubimo ti zlatno pero

jer kroz njega mudrost teče.



Ti si dika što nas čara,

Što nam tugu srca mije;

Iz sjajnoga tvoga pera

I budala sreću pije.



Sofronije super genijalac , ha,ha,ha

Sofokle,moj ti je savet da promenis ime u drugo,jer ti ocigledno nemas pojma ko
je bio Sofokle.Mislim da ti vise odgovara Sofronije(lik iz crtanog filma)-grlati
krelac.
Pozdrav!
Daca

Izvini za sve receno
i nedoreceno
Za sve javno i skriveno....
Izvini...za ono
sto je trebalo precutati,
i za ono sto je trebalo reci...

Oprosti za poglede
koje sam upucivala tebi,
trazeci te u drugima
Oprosti...za sve granice
koje sam presla
oprosti i za one koje
je trebalo da predjem....A nisam

Zaboravi ono malo sto rekoh
i ono mnogo sto
precutah
Zaboravi....onu dugacku cutnju...
Pricala bih ti
o mnogo cemu.
Ali nisam mogla dozvoliti
da mi podrhtava glas.....

Okreni se i zaboravi...
Onaj dodir u prolazu....
Ovu kisu i ovaj
ocajan dan

Okreni se...
Zovu te.....

Zaboravi ovu zajednicku cutnju
kojom smo rekli previse
i ono malo reci
kojima nismo rekli nista

Zaboravi......

Да се подсетимо и београдског песника Симе Пандуровића:

"Kао љубичица украј пољског жбуња,
Све док дневна светлост тихо не малàкше,
У мени полет, цела снага куња,
А срце бије све лакше и лакше.

Али када душу моју ноћ обасја
Дубоким утиском својих тамних веђа,
Кад умукну даљна завијања пасја
И жагор, мисао за мишљу се ређа;

И гомилу жеља са дна душе крене,
И поворку страсти романтичних мами,
И буди младост, успомене њене,
И шарену игру утисака дâ ми.

На калдрми мога рођенога града
Колико сам чудних доживео ноћи,
У друштву фантома радости и јâда,
Све у чудној вреви и опет самоћи!

Ја и моје срце присутни смо тада
Младости наше плачној мелодрами,
Комедији тежња што се боре сада,
И жалосној игри старости у тами.

Чудно се коло страсти тада води
Уз златне харфе и песме на лири,
У лепој, чедној, поноћној слободи,

Док ћелав месец изнад кућа вири.

Убледеле звезде жалостиво сјáје
Саучешћем, док се, нечујно од света,
Живота нашег трилогија даје,
Велика, дуга неколико лêта."

Kad je čitam podsjeti me na pokojnu sestru:

Iznad mene šume čempresove grane.

Staro groblje spava... Ja ga tako volim...

Evo opet moje suze uzdrhtane -

Pada, pa se ljubi sa kamenom golim.



Ovdje mi je sestra... Zime jedne

S vijencem ljubicâ zaspala je ona, -

Sa drveta slavuj jecao je čedno

Uz žalosni odjek oproštajnih zvona...



Ja sam one sate sve krvlju zapisô

U ruine puste - u to srce bolno;

Val burnih dana ranu nije zbrisô -

Ja i sada gledam mrtvo lice ono.



Sreta me kad ponoć zvijezde izvede,

Kad srebrni mjesec u oblaku dršće;

Na čelo mi spusti usnice blijede,

Ljubi me i vodi na gluho raskršće...



Priča mi o sreći prekogrobnog mira:

Gdje je svaki trenutak vedar, blagodatan,

Gdje je vječni život, kô život leptira,

Slobodan, bez tuge, pun sunca, pa zlatan.



I dugo mi tako šapće prizrak tajni;

Ja kroz suze gledam njeno sv...

Ja kroz suze gledam njeno svelo lice,

Dok po njenoj kosi vjetar uzdisajni

Leluja i ljubi mrtve ljubičice...



I smrvljena duša zaboli me jače,

I procvili srce kô sirota bona:

Ja čujem daleko kako slavuj plače

Uz žalosni odjek oproštajnih zvona...



Tanja, počivaj u miru, voli te tvoj brat.

Druze moj, (na zalost)puno je onih kojima je jedino izletiste groblje, i jedina
pesma "Vjecna je pamjat".

"Oставила си дух прошлих времéна
У одајама својим оног дана,
Кад су те немо од твојих драцена,
Ружа и снова однели из стана.
Жалила ниси, изгледа, што мéна
Живота у смрт беше тако рâна.

Испратише те мартовски ветрићи,
Сунце и уздах света што је плак’о.
О, ко би рек’о да ћеш ти отићи
Мирна и бледа, равнодушна тако
За све што беше; да ће ти смрт прићи,
Да све са њоме заборавиш лако!

Сећам се увек суморне тишине
Облака, лишћа, нечујних ветрова,
Глед’о сам широк израз туге њине
Кад су те дали месту мртвих снова.
И ако живот овај вео скине
Некад с равница, неба и брегова, –

Ја знам да опет неће ми помоћи.
...Сећам се да је мирна била соба
С постељом твојом, моја свест без моћи;
Сећам се да је у поноћно доба
Ј...

Још мирисала свуд краљица ноћи
На страст, и младост, и задах од гроба."
(S. Pandurović)


P.S.
"...Moja draga čvrstim snom u grobu spava,
S njom u grud’ma i ljubav počiva,
Razbudit je neće ni mećava
Iz sna tvrdog, da krv struji živa...."
(Jesenjin)

Mojoj sestri:

Moja sestra je umrla

da, umrla je moja sestra

znam to je bilo davno

znam da je bilo pred rat.

Ja znam gdje i kada

no kad se vece sprema

znam da je vise nema

znam da je vise nema;

i ustima od mulja

od mraka i od sjene

u strahu sto se šulja

ona spava pored mene.

Ja čujem gdje se budi

u noći njezin glas

a dani kao ludi

ruše se pored nas

Još uvijek zemlja drhti

još uvijek ko i prije

a blijedo lice smrti

i pored mene bdije

sad negdje mirno spava

od zemlje i od blata

mjesto mene trava

grli je oko vrata.

Moja sestra je umrla

da umrla je moja sestra,

znam to je bilo davno,

znam da je bilo pred rat.

I ne znam zašto sada

dok liju davne kiše

jos uvijek na me pada

to čega nema više

iz tame ruke pruža i čujem

kako diše u vrtu neka ruža.

Moja sestra je umrla

da, umrla je...

"Не као други, да забаве тражим
Рад једног дана заборава само,
Да успомену страдања ублажим
Одох на неку светковину тамо.

Забављаху се на начине разне,
Све непознати, разноврсни људи;
И шумна пустош те забаве празне
Тегобом горком испуни ми груди.

Сама сам била сред гомиле хучне;
Морила ме је чама и досада,
И вређале ме речи песме звучне;
Повратку бејах и самоћи рада...
Препуне душе тамних утисака,
И груди пуних осећања истих,
Ја се искрадох из друштва онака,
И кренух путем успомена чистих.

Стазама старим, и душом и кроком,
Времена прођох и простора миле;
И погружена у болу дубоком
Стигох уморна дому под окриље.

Кад у одају ступих своју глуху,
Са сухим цвећем у рукама врелим,
Од дуга пута у прашљиву руху,
Осетих тада да ништа не желим

Цео ми живот у прошлост утону!...
И као киту босиока смерна
Што с побожношћу меће за ико...

Што с побожношћу меће за икону
Душа побожна, одана, и верна,

Пред сликом његовом падох на колена,
Од свуд тишином окружена глухом;
И окитих је, болом сатрвена,
Ивањског цвећа руковети сухом."

Neka im je vecna Slava i Hvala. Vjecna ja pamjat!

Znas ima nas koji se ne kopcamo na ledjima. ha ha ha pozicccccccccc

PREVARANTKINJA

Govoricu do isteka ovog dana
a onda cu zacutati
i na vrata cu kucati
vrata novih vekova
I znam da cu te u njima pronaci
drugacijeg koraka
drugacijeg imena
ali cu te prepoznati u svojoj
slepoocnici
U grlu ces me svojim imenom
parati
a ja cu drugacija biti

Zato,kazem ti
ne prati me u novim vekovima,
bicu drugacija,
bicu prevarantkinja

Prerusicu se
u tvije stopalo,
a ti znas kako je ono tesko
kako me je savijalo
dok je po mojoj dusi
nemilosrdno gazilo....

Kazem ti ne prati me
bicu drugacija
bicu prevarantkinja

Prerusicu se u tvoju rec,
a ti znas kako je ona okrutna
tako tiha neizgovorena....
Bezi,bezi od mene
sakrij se u neke druge vekove
jer bicu drugacija
bicu prevarantkinja

..........................
....................................
................

Daco, znaš li ti kakva je pita od sirovog žita ? Ha,ha,ha

Sve su pite, pite, samo je burek pitac.

Ej,ceo dan sam bila zauzeta.Vidim ovde se nije desavalo nista novo.Pitaj naseg
prijatelja za pitu,on zna odgovor na sve.
Pozzzziiiiiiic za tebe

Kakva je frka, spremaš se za more ?

Pa naravno,idem u subotu.Ti jos pises sund.
Kada ces shvatiti da je sve to samo kic
ha ha ha
ma,u tvoje zeleno

Evo ti onaj broj da pošalješ SMS-om, mail adresu da ti šibnem slike Starog
mosta.

00387 65 171 827

pozdrav.

Ej znas kako ces da znas da sam ti bas ja poslala sms.Br.ni se zavrsava na 636

Друже, покушао си:

"Zамахујем. Свуда купина се сплела
Па ми земљу крије...
И на мрке груде са мојега чела
Све кап по кап лије.

Ја ћу овде једро посејати зрње
Што ће плода дати,
Висока и златна, и где беше трње
Лепота ће сјати...
......................."

Негде се примило, негде није.
Поздрав

"Gdje je sreća snivala san,

gdje je vjetar zatvorio vrata,

gdje su anđeli rekli "zbogom",

tanka se budila nada.



Duga je nestala iza brda,

sunce se skrilo iza oblaka,

mjesec zvijezdama neće,

samo jedna duša luta".



Tako ti je to prijateljice,kako bi rekao naš narod "kučku silom u lov
tjerati, lova nema".

Puno pozdrava.

Danas cu te pozdraviti pesmom od Z.Goloba (navodim autora da i mene ne optuze za
kic na forumu)

"Sam Bog će znati zašto pišem pjesme
I kome treba to što sada sanjam.
Još od djetinjstva znadem što se ne smje
Pa ipak pseto svog života ganjam.

Djetinjstvo moje već je iza mene
I od tad sve je pošlo naopačke,
Ma koliko vrijede moje uspomene,
Moj vrt i tavan, gušteri i praćke.

Još uvjek ne znam neke važne stvari
O voću, ženi, ljubavi i smrti,
Još uvjek marim što drugi ne mari
I moj se život ko ruleta vrti.

O sebi znam još samo da sam ranjiv
Od teških riječi, rastanka i plača.
I ulicama hodam pomalo sanjiv
Izmedju ljudi, kuća i kotača.

I još se prenem na zvuk neke trube
U stranu gurnut kao da me nije,
Pa tihu psovku procjedim kroz zube
I dalje idem manji nego prije.

Još uvjek ne znam neke važne stvari
O voću, ženi, ljubavi i smrti,

O voću, ženi, ljubavi i smrti,
Još uvjek marim što drugi ne mari
I moj se život ko ruleta vrti.

Sam Bog će znati kome sve to treba
Ti stihovi, te riječi i te rime,
Taj dio pakla i taj dio neba,
Ta proljeća, te jeseni i te zime.

Sam Bog će znati zašto pišem pjesme
I kome treba to što sada sanjam.
Još od djetinjstva znadem što se ne smje
Pa ipak pseto svog života ganjam.

Još uvjek marim što drugi ne mari
I moj se život ko ruleta vrti."

Prijateljice,

samo me ti razumiješ,

samo me ti ne kriviš,

samo mi ti ne sudiš,

samo mi ti pričaš...



Tužno je što tvoju dobrotu

drugi ne vide.

Jesu li daltonisti?



Samo je kamen ostao u grudima.

Srca više nema,

mrtvo je,

umrlo na rukama...



Prijateljice,

ja nemam nigdje mira,

nemam strpljenja i nade.

Samo mi još tvoja obala

daje utjehu i nadu.



Pozdrav.